Vodič za Studiranje Psihologije u Srbiji: Od Prijemnog do Karijere

Odlučiti se za studije psihologije često je rezultat dublje želje da se razume ljudski um i pruži pomoć. Međutim, put od želje do diplome, a potom i do uspešne karijere, može biti pun pitanja i nedoumica. Ovaj članak će pokušati da rasvetli ključne aspekte studiranja psihologije u Srbiji, analizirajući iskustva generacija studenata i diplomiranih psihologa.

Prijemni ispit: Prva i često najveća prepreka

Prijemni ispit na državne fakultete psihologije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu predstavlja ozbiljan izazov. Sastoji se iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Za mnoge, upravo ovaj drugi deo postaje "kamen spoticanja".

Kako ga opisuju oni koji su ga prošli, test opšte informisanosti je prava "lutrija". Pitanja mogu da obuhvate sve - od aktuelnih političkih dešavanja, preko istorije umetnosti i književnosti, do sportskih rezultata i popularnih serija. Biti u toku sa aktuelnim temama je korisno, ali ne garantuje uspeh, jer se pitanja često tiču vrlo specifičnih i neočekivanih detalja. Nema univerzalnog načina za pripremu; najbolje je redovno pratiti vesti, čitati, a takođe pregledati testove iz prethodnih godina, jer se poneko pitanje ponovi.

S druge strane, test iz psihologije se smatra predvidljivijim, jer se sprema iz tačno određene literature (npr. "Uvod u psihologiju" Žiropađe za Beograd). Ključ je u temeljnom učenju. Ne treba preskakati ni fusnote, ni sitna slova, ni definicije koje se čine manje bitnim. Mnoga pitanja su postavljena tako da provere baš tu pažljivost i razumevanje suptilnih razlika između pojmova. Stoga, čista logika i sistematično učenje ovde daju rezultate, mada i odredjena doza sreće u pogledu toga koja pitanja će "izaći" igra ulogu.

Ono što je podjednako važno kao znanje je i psihičko stanje kandidata. Nervoza i pritisak mogu biti veliki neprijatelji. Kako jedan ispitanik ističe, atmosfera na prijemnom može biti haotična, sa vremenskim pritiskom i neorganizovanošću koja dodatno pogoršava tremu. Stoga, biti opušten i odmoran pored znanja može biti odlučujući faktor. Nažalost, za mnoge je ovo teško ostvarivo, posebno za one koji sebe nazivaju "veliki tremaroši". Pokušaj da se pristupi ispitu sa što manje velike presije na sebe može pomoći da se znanje adekvatno pokaže.

Izbor fakulteta: Državni vs. Privatni, Beograd vs. Novi Sad

Nakon što se prijemni pregura, sledi pitanje: gde upisati? Glavni izbor je između Filozofskog fakulteta u Beogradu, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i privatnih institucija kao što su Fakultet za medije i komunikacije (Singidunum) ili Fakultet za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu.

Opšte je mišljenje da državni fakulteti imaju dužu tradiciju i bolju reputaciju, ali da su programi ponekad teoretski i manje fokusirani na praksu. S druge strane, privatni fakulteti nude fleksibilnije oblike studiranja (mogućnost online učenja), modernije pristupe i često veći naglasak na primenjena znanja, poput psihologije rada i ljudskih resursa. Međutim, školarine su visoke (1.500 do 2.500 evra godišnje), a neki poslodavci i dalje daju prednost diplomama državnih fakulteta.

Što se tiče poređenja Beograda i Novog Sada, mišljenja su podeljena. Neki smatraju da je program u Beogradu izrazito jak u metodologiji i istraživačkoj psihologiji, dok Novi Sad ima prednost na master studijama zahvaljujući predmetima poput akademskih veština. U suštini, oba fakulteta imaju odlične i slabije profesore, a kvalitet znanja u velikoj meri zavisi od angažmana samog studenta. Važno je napomenuti da se sistem eliminacije loših profesora ili nepravednih zahteva retko dešava, te je upornost ključna.

Tok studija: Izazovi i stvarnost

Studije psihologije su zahtevne i obimne. Očekuje se mnogo čitanja, pisanja seminarskih radova, sprovodenje istraživanja i redovno pohađanje vežbi, koje su često obavezne. Predmeti poput statistike, fiziologije nervnog sistema ili psihometrije zahtevaju ozbiljan angažman. Za one koji razmišljaju o studiranju uz puno radno vreme, ovaj put je izuzetno težak, skoro nemoguć, zbog obaveznih aktivnosti tokom radnog dana.

Na trećoj, a naročito na četvrtoj godini, dolazi do podele na module ili smerove (klinička, psihologija rada i organizacije, istraživačka, psihologija obrazovanja). Ovo je ključna odluka koja usmerava dalje školovanje i karijeru. Važno je znati da sam fakultet ne osposobljava za samostalan psihoterapijski rad - za to je neophodna dodatna, dugotrajna i skupa edukacija nakon diplome.

Interesantno je da se na fakultetima uglavnom ne favorizuje jedan psihoterapijski pravac. Psihoanaliza, bihejvioralno-kognitivni pravac, geštalt i drugi se predstavljaju objektivno. Iako postoje lična mišljenja profesora, nema sistemskog "pljuvanja" po pojedinim pravcima, kao što neki potencijalni studenti plaše. Fakultet teži da pruži široku osnovu.

Šta posle diplome? Mračna strana i svetle tačke

Ovo je možda najkontroverznija tema. Iskustva diplomiranih psihologa su dramatično različita i u velikoj meri zavise od oblasti kojom se želi baviti i geografske lokacije.

Za one koji teže radu u državnim institucijama (škole, domovi zdravlja, bolnice), situacija je često opisana kao "katastrofa". Mesta su retka, a proces zapošljavanja je, po iskustvima mnogih, obeležen nepotizmom i korupcijom. Nekoliko ispitanika je podelilo užasna iskustva gde su im za zaposlenje tražili velike sume novca ili čak nude druge "usluge". Bez veze, prilaz je izuzetno težak. Ovo ostavlja ogorčenje i osećaj da su "prošle najbolje godine u četiri zida" fakulteta uzalud.

Međutim, postoji i druga, svetlija strana. Privatni sektor, posebno oblast ljudskih resursa (HR), nudi mnogo veće šanse. Psiholozi su visoko cenjeni u regrutovanju, selekciji, obuci i razvoju zaposlenih. Velike, posebno internacionalne kompanije, traže psihologe i zapošljavanje se najčešće odvija transparentno, preko konkursa, bez nepotizma. Mnogi diplomci se zaposle već tokom master studija ili ubrzo nakon diplome. Ovo je verovatno najperspektivniji i najfinansijski isplativiji pravac za psihologe u Srbiji.

Druga mogućnost je privatna praksa i psihoterapija. Ovo zahteva dodatnu, višegodišnju edukaciju u odabranom psihoterapijskom pravcu (geštalt, psihoanaliza, transakciona analiza itd.), koja je takođe skupa. Međutim, dugoročno može biti vrlo isplativo i zadovoljavajuće. Zanimljivo je da za upis na ove edukacije često nije uslovljena diploma psihologije - mogu ići i diplomirani filolozi, ekonomisti, pravnici, uz prethodno polaganje tzv. propedevtike (diferencijalnih ispita).

Da li upisati psihologiju? Saveti za buduće studente

Na osnovu svega, evo nekoliko zaključaka i saveta:

1. Proceni svoje motive. Ako te zanima isključivo jedna uska oblast (npr. jungijanska analiza), fakultet će te možda razočarati svojom širinom. Bolje je onda ići direktno na specijalizovane edukacije.
2. Razmisli o finansijskoj strani. Ako već imaš završen jedan fakultet na budžetu, drugi ćeš verovatno morati da platiš. Dugoročno, četiri godine studiranja bez prihoda su veliki finansijski gubitak. Možda je pametnije upisati master (ako postoji mogućnost) ili direktno edukaciju za psihoterapiju.
3. Bud realna/o u vezi sa zapošljavanjem. Ako želiš da radiš u državnoj školi ili bolnici, budi svesna/vestan da ćeš se verovatno suočiti sa sistemskim preprekama. Ako si otvoren/a za privatni sektor i HR, perspektive su znatno bolje.
4. Ne odustaj lako. Ako je psihologija tvoj san, upornost se isplati. Mnogi ne upišu iz prve, ali uspeju iz druge. Istrajnost je ključna i tokom studija, koje zahtevaju uporan rad.
5. Gradi veštine pored fakulteta. Uči strane jezike (engleski je obavezan), usavršavaj se u korišćenju statističkih programa poput SPSS-a, gradi mrežu kontakata. Ovo će ti bitno povećati šanse za zaposlenje.

Na kraju, bez obzira na sve poteškoće, psihologija ostaje fascinantna nauka koja pruža dubok uvid u ljudsku prirodu. Biti u toku sa razvojem ove discipline, odabrati odgovor na životna i profesionalna pitanja sa čistom logikom, ali i sa dozom strpljenja prema sebi, jeste put koji vredi proći. Svima koji se na njega upuštaju - želim vam puno sreće i uspeha.